Microsoft Office Word
uređuje Dragan Grbić

Pamćenje mesta poslednje promene

Nivo:
NIVO 3 - Prilozi na ovom nivou su namenjeni naprednim korisnicima, onima koji se već dobro snalaze u programima i onima koji već imaju iskustva u naprednim tehnikama. Ovom nivou pripadaju preporuke i trikovi koje bi trebalo da savlada svako ko teži dugotrajnom i efikasnom radu u Office programima.

Jedna rasprava na Sezamu je probudila stare uspomene... Primer alternativne tehnike pamćenja poslednjeg mesta unosa ili promene u dokumentu primenom rezervisanih makroa pri otvaranju i zatvaranju dokumenata u Wordu; ovaj put, priklanjam se alternativnom rešenju kolege Jovanovića...

Tokom leta 2002, na Sezamu je osvanula poruka kolege Miljana Jovanovića, u kojoj je poslao paket od dva sjajna Word makroa čija upotreba je transparentna, a mnogima bi mogla biti od odlične pomoći. Dva makroa koje vidite u prilogu možete postaviti u neki modul osnovnog šablona NORMAL.DOT. Otvorite VBE (ALT+F11), u oknu Project označite grupu Normal, pa komandom Insert/Module ubacite novi modul i u njega prepišite ove kratke makroe:

Sub AutoOpen()

If ActiveDocument.Bookmarks.Exists("L_auto") = True Then
   Selection.GoTo What:=wdGoToBookmark, Name:="L_auto"
   ActiveDocument.Bookmarks("L_auto").Delete
End If

End Sub


Sub AutoClose()

ActiveDocument.Bookmarks.Add _
   Range:=Selection.Range, Name:="L_auto"

End Sub

Zatim komandom File/Save Normal u VBE snimite stanje šablona i posle toga možete zaboraviti na njih. Rezultat ove akcije će biti sjajna novost: pri zatvaranju dokumenta, formiraće se oznaka (bookmark) na mestu gde se nalazi kursor za unos teksta; to radi makro rezervisanog imena AutoClose. Pri sledećem otvaranju dokumenta, makro AutoOpen će postaviti kursor na to mesto i obrisaće bookmark, pa možete nastaviti da radite kao da niste ni zatvarali dokument.

Gotovo identičan skup makroa sam objavio u ranoj inkarnaciji ove rubrike pre više od šest godina, prema preporuci kolege koji je koristio sličnu mogućnost. Nije prošlo mnogo, a javio mi se pažljivi čitalac koji je upozorio da su ti makroi nepotrebni: još je "praistorijski" Word 2.0 sadržao prečicu SHIFT+F5 (komanda GoBack), pomoću koje se kursor premešta na četiri poslednja mesta u dokumentu na kojima je izvršena neka promena; tako nešto, naravno, postoji i danas. Po tom predlogu, automatika prelaska na poslednje mesto ažuriranja bi se izvela tako što bi postojao samo makro AutoOpen, čiji jedini red bi glasio

Application.GoBack

U opštem slučaju, ta preporuka je u redu, ali postoje barem dva valjana razloga što ću ovaj put stati u odbranu rešenja kolege Jovanovića. Prvo, odavno sam uočio da SHIFT+F5 ponekad ne proizvodi nikakvu akciju, bez obzira što bi baš bila reč o intenzivno menjanom dokumentu. Drugi razlog je čisto funkcionalne prirode: bookmark u dokumentu ne mora nužno biti samo položaj kursora, nego i selekcija. To dovodi do nove mogućnosti: ako neposredno pre zatvaranja još uvek bude označen neki opseg teksta, to će ostati upamćeno, pa će se pri otvaranju tog dokumenta pred vama naći ista selekcija. Teoretski, i ovo je moguće postići komandom GoBack, ali u praksi to takođe ne radi uvek, čemu nikada nisam usopeo da pronađem uzrok..

Na kraju, da vas podsetim na još jednu standardnu mogućnost u radu sa VBA: automatski makroi se mogu zaobići ako pri otvaranju ili zatvaranju dokumenta držite pritisnut taster SHIFT. Tako, uz malo navike možete birati da li ćete uopšte iskoristiti mogućnost pamćenja i lociranja na poslednje mesto editovanja u dokumentu Worda.